prvi zaron

Dogodi ti se da nemaš vremena i da besciljno lutaš net prostorom. Nepoverljiv prema ljudima koji se nalaze u istom prostoru počinješ da im daješ imena poput "pacijenti"...Da li sam i ja za njih "pacijent" nije me briga...Ulogujem se u par društvenih mreža i ponašam se kao mamac koji ne želi da bude ulovljen ali želi da sazna da li će neko posegnuti za njim. Sediš u prvom redu virtualnog pozorišta, oni sakriveni iza i sa sigurnišću da su sve mane skrivene kreću u lov. Ja sam lovina ali ne sa interesom da bude ulovljena. Sve je to igra usamljenih i radoznalih. Kao da sanjaš hiper realni san. Započinjem razgovore sa meni interesantnim likovima, ispitujem ih kao najiskusniji psiholog, ponekad se nasmejem razotkrivenom ali ipak ostajem kulturna i odlazim sa njihovih profila totalno nezainteresovana. I tako mesecima...on line u slobodno vreme kojeg baš i nema mnogo. Uostalom lovci su uvek tu 24 časa. Zabava, kad god zaželiš. I uvek postoji to ali.... Sasvim slučajno ulogujem se na društvenu mrežu i vidim profil...napišem ...zainteresovana..čekam, pojavljuje se zelena oznaka pored imena...znači on line je. Počinjem lepo , kulturno sa : dobar dan. Usleđuje odgovor. Dobar dan. Koje to kosmičke sile upravljaju nama, da li je to od zračenja mog PC-ja, dlanovi se znoje, u stomaku mučnina, i to samo od dobar dan. Šta li će biti od , možda, kako se zoveš , odakle si.... Da li je moguće da postoji ljubav na prvi bit? Čovek žaba, brain storming, metla, veštica...kakva li će to priča biti...