Razvod

Posle raspada jednog braka, ostala sam sama sa dvoje dece. Ništa naročito, ima nas na hiljade. Da li to znači da treba da se povučemo iz života, lečimo frustriranost posvećujući se isklučivo deci, roditeljima, raskidajući prijateljstva koja na bilo koji način imaju dodirnih tačaka sa bivšim? Ili možda da se složimo sa tim da treba razviti prijateljske odnose sa njim , nalaziti se na kaficama, razmenjivati iskustva o novim ljubavima, deliti svakodnevne probleme. Pa drage moje baš zato smo se i razvele jer ništa od toga nam nije uspevalo kada smo bile sa njima.

Žene često upadaju u zamku koju sam ja nazvala : zamka faza. Kada se razvedete imate dve faze do one koja vas najzad oslobađa. Prva faza je obično faza besa, nakon toga dolazi faza depresije. U fazi besa se iskaljujete prvenstveno na sebi jer smatrate da ste podbacili kao žena, jer kako oni znaju da kažu : tražio sam van kuće što nisam imao u svojoj. U drugoj fazi tugujete nad sobom jer se smatrate krivom za sav taj užas koji vas čeka bez njegovog oslonca. E pa obično dok kod vas traju te dve faze, on se izjurca, naizlazi, navija se devojčica i u jednom momentu shvati da je ipak dobro živeti pored vas. Pojavi se jednog dana i kaže vam da ste vi ipak ona prava. Vi srećni i popuštate. Tada činite najveću grešku jer to je kod njih samo predah između dve runde. Dopustite sebi da uđete u fazu “ravne linije”. Racionalno i bez emocija prema dotičnom objasnite da vi nepijete kafu više zajedno a kamoli da živite opet pod istim krovom. Čak ni bivši muž-ljubavnik odnos vas neće više interesovati.

No tu su i deca. Ta ista koja će postati isključivo vaša briga, i sa tim se morate pomiriti. Ali početak niza priča i tema neće doticati ni vaše bivše niti vašu cenjenu decu, već vas drage moje, napokon slobodne.