Shvativši da pisanje samo jednog nota o "silasku" sa glavnog puta nije dovelo do razmišljanja kod mnogih ljudi rešla sam da malo detaljnije protumačim svoj tekst ljudima koji se još uvek batrgaju po tom putu. Koliko vožnja po njemu može biti opasna po vas nije nepoznanica. Prošavši taj put , setila sam se kako mi je bilo dok sam vozila po njemu , bezglavo, jureći za materjalnim, uverena da će mi to doneti sve što želim: sigurnost za sebe i moje bližnje, mir, bezbrižnost. Ali desilo se suprotno. U određenom vremenskom periodu donosilo je samo sigurnost u ono što se materjalnim može nadomestiti. Ali daleko bilo da mi je donelo ono što je najvažnije: mir i bezbrižnost. Puni džepovi a ja prazna. Jureći glavnim putem zaboravila sam da živim, da se posvetim sebi. Jer nema stajanja na tom putu, nema kočenja, pauze. Put te "samelje", tera te sam po sebi da voziš kao ludak , a sve u nadi da ćeš doći do kraja i onda ćeš moći da uživaš u plodovima svoje vožnje. Ali taj put nema kraja, tera te da voziš sve više i više. I onda? Okreneš se punih džepova a prazan. Usrećio si ljude oko sebe materjalno ih obezbedivši, a ti ostaješ iscrpljen od jurnjave, sam na tom putu, kao krpa. Retko ko svesno vozi tim putem, opasan je on, kad jednom ubacite u brzinu, retko kada skidate nogu sa gasa. Postoje i sporedni putevi koji su mnogo lepši, donose cost benefit dvojako, i materjalo i duhovno. Treba samo da ostanete svesni toga da vas ovaj glavni vuče, drži vas u prividu da ste vi svoj gazda a onda u jednom trenutku on vas melje. Siđite na vreme sa njega i uživajte, posvetite se sebi, vozite koliko VI mislite da treba , nedajte da on vlada vama. Jer krajolik pored kojeg jurite i nevidite ga od brzine kojom vozite je vaš život. Zar želite da prolazi pored vas? Razmislite o svemu...."Uspešan biznismen" ili "Uspešan čovek"?
Нема коментара:
Постави коментар