Impotentnom vladaru kakav je bio Milošević, mogao je da se digne jedino narod. To mu se i desilo, i promenismo tada kurs. Polako, mukotrpno gradili smo imidž mlade pro demokratski orjentisane države. Naznake normalnog društva su se svakim danom dale primetiti. Ko kaže da je to bilo vreme autokratije silno se prevario. Poslednjih deset godina polako, korak po korak , bez obzira na sve poteškoće i nerešena spoljno politička pitanja išli smo prema plavoj zastavi nadajući se da ćemo i mi najzad dobiti svoju zvezdu na njoj. Setimo se samo vremena uspostavljanja nove Vlade 2000-te. Koliko optimizma, vraćenih osmeha na lice. Taj trend se nastavio bez obzira na tragediju koju je ovaj narod doživeo izgubivši najvećeg vizionara. Okrenuli smo poglede u drugog čoveka, istina drugačijeg temperamenta, načina pregovaranja, načina rukovođenja, ali iste vizije. I šta smo uradili....Tadiću se desio impotentan narod. Uljujkani u bezbrižnost, neshvatajući da nas od nje ipak deli još mnogo toga, nismo otišli da mu damo podršku. I sada možemo samo da se ljutimo na izborne timove, glupane sa belim listićima kojima je izlazak na izbore mogućnost da iskažu svoju "kreativnost" u crtanju, pokušajima da budu duhoviti. Na taj način su samo podigli cenzus i ništa više. A možda oni vole državu Srbiju od pre 2000-te? Kaznili ste jedini deo koji je valjao u našoj spoljnoj politici, eto to ste uradili. Imamo sada "Englesku kraljicu " za predsednika, sa sumnjivim mastersom, i buduću premijerku sa svežom ondulacijom. A da, i prvog savetnika, napućenih usana i sumnjive nervne stabilnosti. Šta smo tražili to smo i dobili.
Нема коментара:
Постави коментар