Nušićevi dani

Ode ja na more iz države bez oformljene vlade, vratih se u državu sa premijerom na čelu. Da sve bude još luđe doputovala ja u Grčku kada oni oformiše vladu drugi dan od mog dolaska. Valjda su ovi  "moji" čekali da ja odem pa da najzad objave da imamo mandatara. Tako nam i treba. Uostalom kako je počelo sa izborima za predsednika države drugačije nije moglo ni da se završi. Mogli smo da biramo između proizvođača lutkica i kolportera i kopača dubokih rovova. Sve su im poplavele junačke grudi od busanja ko je pošteniji, ko je više radio, ko se prvi oženio, nosali su jadnu decu , balavili po njima, igrali basket, čitali zamišljeni knjige, pa iz duboke nirvane dok skidaju naočare i zumiraju kameru izbacivali floskule, narodnim ušima toliko već poznate ali iz ko zna kog razloga još uvek mile. Za to vreme dok su se kolporter i kopač nadmetali koji će da pljune dalje, mladi trećeplasirani najbolji student političkih nauka, inače do tada prvi čovek policije ili ti glavni baja pandura koristio ih je kao odskočnu dasku i katapultirao se do mesta premijera. Tako im i treba. A mi kao jadni nismo znali, mislili prošle devedesete, ne povratile se... E sada  malko u rikverc društvo! Ali nije to ni tako loše samo da se sada sprovede "rednja" u redovima stranke na čijem je čelu još uvek glavni sprinter predsedničkih izbora. Reče prvi čovek Beograda: i treba da onaj bude premijer. I treba! A zakitili smo se i predsednikom... Jadan sav se bio usapunjao pokušavajući na bantu engleskom jeziku da se obrati nekom skupu. Ljudi su u panici stavljali slušalice za simultani prevod, a njegov savetnik se bečio ko da je dobio klistir pet minuta pre "šefovog" izlaganja, al mora da se suzdrži kad već njegov šef to radi i bez klistira. Kolporter je u međuvremenu tražio da se mladi budućijadnimipremijer izjasni oće li u brak sa njim illi veridba otpada. Oglasi se "mlada" već koliko sutradan da je našla bolju priliku i da se udaje iz ljubavi a ne radi imetka mladoženjinog i onog šta joj budući brak obezbeđuje. A da, umalo da zaboravim na tipa jamogusveradnjedaradim gitaristu u pokušaju. Kako se beše zovu njegovi svatovi? URS? Pre im priliči USR..i kako su prošli kod nas u Vojvodini. Ali jamousveradnjedaradim gitarista će se opet lepo smestiti u foteljicu, uzeće notnu sveščicu i krojiće fiskalnu politiku. Naondulirana žena sa cvetnim imenom će biti guvernerka ili ministarka finansija ili ministarka samodajelovaupitanju ministarstva i kao što joj je ime cvetno tako će i nama cvetati za vreme njenog mandata. Sada treba samo gledati i čekati da se neko od dece prodere: "Dole vlada"!!!! Ovi se moji već deru al ne vredi...nisu deca ministarska...

Frau Gabrijela on the beach

Pobegneš iz grada, od ljudi, članova uže i šire familije da nađeš  ono za čim čezneš cele godine: mir. Poneseš gomilu knjiga, zaboraviš lap top, maštaš o ležaljci, mirisu mora i hladnoj sveže ceđenoj sa puno leda. Čuješ samo talase i kraj. Ali šta se dešava posle izvesnog vremena. Počinješ da osluškuješ okolinu. Uspešno si bila isključena dva dana ali već treći počinju čula da ti reaguju na spoljnje nadražaje. Prvo osećam sem mirisa mora, razne pomade: kokos, neven, kakao buter. Kao mirisi iz bakine kuhinje pred Božić. Nakon toga se čuje prvo žamor a onda jasni razgovor grupe građana po plaži. Interesantan je ovaj moj ravničarski svet. Žene sose , a muževi laloši. Naravno da je tu i glavna torokuša, frau Gabrijela. Ta je vazda trčkarala od jedne do druge grupe građana i pričala im sve i svašta. Od toga kako se porodila u "komadu" (to mi nikako nije bilo jasno, a dva puta sam blago izvolela imati to iskustvo), pa sve do toga kako ih ni u bašči na ostavljaju na miru jer njega (muža) zovu čak kada i kokoška slomi nogu! Iz toga se dalo zaključiti da je gospodin veterinar. I tako sam našla novi zanimaciju na plaži : Pop Ćira i pop Spira uživo, savremena verzija. Gospođa veterinarka me je sablažnjivo gledala dok sam samo u tangama protrčavala između njihovih suncobrana. Da je mogla verovatno bi mužu sipala "slučajno" malko sode u oči izazivajući mu privremeno  slepilo. Nije glasno komentarisala jer je valjda mislila da ako sam toliko smela da idem po plaži polugola, šta bi tek uradia da ona prigovori? Kako nije uspostavila nikakav vid komunikacije samnom ( ne mislim da je umirala  od žeje da se upoznamo, već je samo kopkalo ko sam i odake sam), počela je na sav glas da se dernja po plaži ko da joj ne daj Bože deru kožu sa leđa. Njena sagovornica (ako se tako može nazvati, jer frau Gabrijela nije davala nikome šansu da progovori sem kada je uzimala danf između rečenica) je bila uplašena jer je mislila da se ova okomila na nju. Nije jadna znala da JA treba da čujem njen monolog. Zabavljalo me je to što su se pojavili prodavci tričarija iz Senegala i  sa Jamajke na plaži. U početku sam samo gedala da bi s vremenom počela da razgovaram sa njima. Iako su za vreme naših kratkih razgovora pokušavali da mu uvale što šta, meni je bilo interesantno da čujem kako su završili tu, na jednoj od grčkih plaža natovareni kao mazge. To moje čavrljanje sa njima, frau Gabrijelaje protumačila kao moj pokušaj da kupim "original" Furla torbu. Tada počinje taj njen monolog dovoljno glasan da su je čuli i na susednom ostrvu. Ona sebi ne dozvoljava ništa ispod Merkatorovih butika gde kupi dve, tri majice i onda zna da je to kvalitet! Ha! I sve to začinjeno tikovima u vidu palacanja jezikom kao da joj je mama zmija belouška. Bi mi smešno jer očigledno da "Gabica" nije mogla da preboli što sam je stavila na "ignore". Kako nekome da objasnim da sebe samu stavljam na "ignore" kada sam na godišnjem odmoru? Uostalom da li treba bilo šta objašnjavati?

Peace&glory

Utonuti u nečije oči....poseban osećaj. Sav nemir koji osećaš u trenu nestaje. Apsolutni mir. Zašto žene očekuju od muškarca da on dokazuje svoju muževnost puštajući ga da se lomata po neravnom putu punom zamki i opasnosti dok se ona pravi nejaka i sklanja se iza njegovih leđa? Da li na taj način misli da podilazi i podstiče svog muškarca na još žešću borbu??? Meni to ne treba. Dovoljno je to što je on muškarac koji kada me pogleda znam da će sve biti u redu. Ne treba da se dokazuje da je "muško". Čim je samnom znam da je on taj pravi koji bi da treba stao ispred mene i zaklonio me od vetrova, kiše, preneo me preko neravnog puta. Ja se nesklanjam iza njegovih leđa gurajući ga napred po dokaze muževnosti  već stajem iza njega jer sam srećna što je ispred mene pravi muškarac. Peace&glory.

GREDA

Svi mi imamo uspone i padove. I jedna i druga opcija su stresne. Naravno, mnogo je lakše proživeti uspon iako vam i taj osećaj posle nekog vremena može predstavljati problem. Toliko toga se dešava u našim životima da nismo spremni više ni za lepe stvari, i one predstavljaju stres. Razmišljajući o tome shvatila sam da treba da se zahvalim dugogodišnjem bavljenju sportom kako prihvatam i te negativne situacije. Setila sam se državnog prvenstva u gimnastici od pre hmmmm godina. U sred fenomenalno odrađene vežbe na gredi, kada sam već bila sigurna da sam "počistila" konkurenciju, pala sam, pri tome udarila koleno o ivicu grede koje se pri tom rascvetalo. Trener je dotrčao, ja sam samo rekla da mi ga zavije, naskočila nazad i odradila sastav do kraja. Naravno da sam bila svesna da se kao balon od sapunice rasprštala sigurna medalja, ali meni je bilo važno da završim započeto. Bila sam još dete, ali ni suzu nisam pustila, sportski sam to podnela. Sada kada mi se dešava "da padnem sa grede", ne očajavam. Nemam prava na to, moj duh mi ne dozvoljava. Prihvataš sportski i poraze, nema druge. Kažu mi da sam borac, da sam jaka, ne.... nisu u pravu.Ja sam samo naučila kako podneti i poraze. Sportski!