JEDNOČINKA

Ovaj put su bili elegantniji, nekako savremeniji, proevropski. Vođa je mlad, čekao je svoje  vreme, niije bio nestrpljiv. Nije mu trebao zaluđen narod dovežen autobusima pred Banovinu,  ozvučenje, vatreni govor propadnika nacionalne manjine koji se kune da je najveći Srbin među Mađarima. Čekao je zavijen u plavu zastavu sa žutim zvezdama koja mu je poslužila kao kostim u predstavi zvanoj : "Manipulant". Podigavši dirigentsku palicu moglo je sve da počne. Ljudi u togama presudiše da imamo da živimo gde nam oni kažu, da radimo kako oni kažu, da smo nekakav administrativni centar, da ne postoje Srem, Banat i Bačka...Sve su se oni lepo dogovorili, presudili, zaključili, promenuli istorijske i geografske axiome, ali su nešto prevideli....Gradove ne čine zgrade već ljudi. Nismo mi ovce iz devedesetih, nacionalno zadojeni, naša deca više nisu deca, vaspitani su drugačije. Onako, starinski, vojvođanski... multietnički, kako neki vole da kažu. E tu se prešao glavni lik iz ove predstave. Džaba, možda je ipak trebao da dovede neke sa jogurtom pred Banovinu? Ma naša deca bi im donela vruće puter kifle, tako su vaspitana. Fina deca. Fina dok im nedirneš u njihov grad, u njihovu Vojvodinu. I zato bi drug mali trebao da brzinski smiri strasti, da se spusti na zemlju, da ne glumi reinkarnaciju njegovog političkog tate....kasno je za to. Još nije izlapio miris baruta i krvi iz naših nozdrva, slike prikolica, redova, sakatih mladih ljudi, rasturenih porodica. Mi to nismo zaboravili a naša deca to neće dozvoliti.Neće dozvoliti ni da im tamo neki kažu da od sada živimo u getu koji se zove tako i tako, da imaju samo pravo da rade i ćute. Simbolično je čak i ime malog vladara. Hoda po svom imenu, pokušava da povede i narod, pa kud prevagne, njemu izgleda sve jedno. Provalija, nema veze... Bili smo već jednom na dnu, šta fali? Ali ovaj put će mladi drug sam sa svojim statistima... A naša deca, pa zna se na EXIT koji se održava u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu, koji se nalazi u Bačkoj!!! Pardon, Petrovaradin, Srem! A dolaze nam i Banaćani!!!

PIJACA

Obećala sam sebi da neću slušati vesti, čitati dnevnu štampu, učestvovati u razgovorima o politici...ali ja ipak živim u državi gde se i baba sera razume u makroekonomiju , deficit u budžetu, telekomunikacije...Naravno da je tako jer se zaista ništa ne razlikuje post izborna trgovina od one na pijaci. Bar na izgled. Jer ipak na pijaci, iako svi mi znamo da su trgovci tek preprodavci a ne i proizvodžači, sve je poštenije. Lepo zataknem moj ceger subotom i krenem tako u kupovinu. "Dobar dan" - kažem ja, "Dobar dan", reče baba za tezgom. "Pošto krompir?", " Trideset dinara", "Molim kilu", "Izvolte kilu i jače", "Hvala", platim i odo. Čist račun. A ovi naši , njihovi, svoji, većni ne znam čiji ovako: " Jeo sam g..., svašta pričao o vama, ali sve ima svoju cenu pa i moj obraz", "U redu, istina, pa pošto ti je taj tvoj obraz?", "Pa recimo, ministarstvo za infrastrukturu", " Auuuuu, brate, malo skupo", "Ma dobro, ajd može i za ministarsko mesto u ministarstvu poljoprivrede, ali i dva ambasadorska mesta, ali ne u nekim bantu državama, već recimo jedno evropa a jedno recimo USA", "Ajde brate ministarstvo može, i jedno ambasadorsko mesto, a da bude jaka mera dam ti i dva upravna odbora", " Ajd u redu, može, ali da znaš doooobro ste prošli" I tako dragi moji oni zeznuše sve pijačare. Mislim da bi trebali da otvore kurs za ove jadnike sa zelenih pijaca kako se trguje, a ne meni baba da proda kilu i po krompira za trideset dinara, propašće jadna...