PIJACA

Obećala sam sebi da neću slušati vesti, čitati dnevnu štampu, učestvovati u razgovorima o politici...ali ja ipak živim u državi gde se i baba sera razume u makroekonomiju , deficit u budžetu, telekomunikacije...Naravno da je tako jer se zaista ništa ne razlikuje post izborna trgovina od one na pijaci. Bar na izgled. Jer ipak na pijaci, iako svi mi znamo da su trgovci tek preprodavci a ne i proizvodžači, sve je poštenije. Lepo zataknem moj ceger subotom i krenem tako u kupovinu. "Dobar dan" - kažem ja, "Dobar dan", reče baba za tezgom. "Pošto krompir?", " Trideset dinara", "Molim kilu", "Izvolte kilu i jače", "Hvala", platim i odo. Čist račun. A ovi naši , njihovi, svoji, većni ne znam čiji ovako: " Jeo sam g..., svašta pričao o vama, ali sve ima svoju cenu pa i moj obraz", "U redu, istina, pa pošto ti je taj tvoj obraz?", "Pa recimo, ministarstvo za infrastrukturu", " Auuuuu, brate, malo skupo", "Ma dobro, ajd može i za ministarsko mesto u ministarstvu poljoprivrede, ali i dva ambasadorska mesta, ali ne u nekim bantu državama, već recimo jedno evropa a jedno recimo USA", "Ajde brate ministarstvo može, i jedno ambasadorsko mesto, a da bude jaka mera dam ti i dva upravna odbora", " Ajd u redu, može, ali da znaš doooobro ste prošli" I tako dragi moji oni zeznuše sve pijačare. Mislim da bi trebali da otvore kurs za ove jadnike sa zelenih pijaca kako se trguje, a ne meni baba da proda kilu i po krompira za trideset dinara, propašće jadna...