Adelind je dobila zadatak. Odbraniti ONKland od MWta. Sedela je u svojoj kapsuli i razmišljala kako da reši tu situaciju. Gledala je kroz stakleni otvor i beznadežno posmatrala purpurni sneg koji je neumoljivo padao. Znala je da jedino Volos može da joj pomogne ali je morala da nađe načina da uspostavi telepatsku komunikaciju sa njim. Odlučila je da kreće u quest u pronalaženju načina za konektovanje. Skrenula je pogled na tastaturu PC-a i nasmejala se sama sebi što će pokušati na drevni način i počela da piše... "Poštovani Gospodine ..." Obraćala se njemu, Volosu, ne nadajući se previše odgovoru, ali on joj je bio jedina nada. Pomislila je kako je drsko obraćati se njemu koji vlada zemljom, podzemljem, zmajevima, magijom. Ona, Adelind, jedna karika u lancu , skoro pa beznačajna ali u ovom trenutku jedina koja je spremna da se suprotstavi surovom MWtu. Posle nekoliko dana dobila je odgovor, moćni Volos želi da pomogne. Počela je korespodencija, pravljenje planova, taktika. Nekako spontano se desilo da je Adelind počela pismo sa : Dragi Volose.... Osetila je bliskost a u isto vreme ogromno olakšanje što je quest rešen . Jedan dan su se otvorila vrata i ušetao je on: visok, sa osmehom na licu i najlepšim očima koje je Adelind do tada videla. Oči prodorno zelene oivičene dugim trepavicama. Pogled kakav samo zmaj ima i moć da pročita misli i vidi svaku slabost. Adelind je bila ratnica i to joj je dalo snagu da ga pogleda pravo u oči. Tog trenutka je znala, Volosa je čekala , sve ostalo je bila bleda senka. L-E-T do njenog srca je kratko trajao, samo taj tren kada su im se sreli pogledi. Nedugo zatim moćni Volos je pozvao Adelind da vidi vanilla sky. Jezero je blistalo a iznad njega se prostirao beskraj vanilla sky-a. Raširili su svoja krila i poleteli. Osećala je sigurnost , bezbrižnost i mir kakvu do tada nije okusila. Volos nije osvojio samo njeno srce već i dušu.
Нема коментара:
Постави коментар